Međugeneracijska solidarnost je izraz koji se odnosi na složen, određen sistem odnosa između osoba različitih generacija. Ovo može biti unutar porodice ili u širem kontekstu – uključujući u celom društvu.
Starenje stanovništva kao jednu od posledica donosi i sve veće opterećenje sistema javnih finansija, rastućim potrebama fondova zdravstvenog i penzionog osiguranja. I pored reformi donesenih da bi se ovo opterećenje umanjilo, predviđa se da će u zemljama OECD do 2050. godine troškovi koji se odnose na penzije, zdravstenu zaštitu i dugotrajnu negu rasti 40% brže od rasta nacionalnog dohotka te da će te godine BNP morati da bude veći nekih 5 ili 6 procenata da bi se ovi troškovi pokrili iz tekućih sredstava.
Javni dug je jedna od većih prepreka međugeneracijskoj solidarnosti, pogotovo što je u većini država on strukturalnog tipa i potrebne su dalje reforme javnih finansija da bi se fiskalna neravnoteža ispravila. U suprotnom generacije koje dolaze naslediće neodrživu fiskalnu situaciju koju neće biti moguće ispraviti reformama.
S druge strane postoje nezanemraljivi transferi finansija i vremena koji idu i u drugom smeru: u mnogim OECD državama stariji članovi porodice daju finansijsku podršku mlađim, dok u mnogim porodicama stariji članovi provode vreme brinući o unučićima istovremeno se starajući i o svojim ostarelim roditeljima. Analizirajući podatke vezane za odnose između generacija pokazuje se da su osobe koje smatraju da su starije osobe teret za društvo – većinski same starije osobe.
Zbog ovoga je opravdano i potrebno razmišljati o podizanju svesti javnosti o značajnom doprinosu starijih osoba drugim generacijama u društvu kako bi se suzbili i predupredili negativni stavovi prema starijima, uključujući i same starije osobe.
U domenu socijalne politike pitanja pružanja adekvatne podrške porodicama i deci su u velikoj meri vezana za odnose između različitih generacija i pitanja penzija i dugotrajne nege. Potrebno je pronaći način da se uravnoteže prihodi od penzija sa dugotrajnom fiskalnom i finansijskom stabilnošću. Predlažu se tri načina: duži radni vek, bolje usmeravanje socijalnih transfera da bi se pokrili oni sa najvećim potrebama i veća zastupljenost privatnih penzionih fondova da bi se kompenzovalo smanjenje javnih fondova. Što se tiče dugotrajne nege, potrebno je povećati efikasnost i finansiranje formalne dugotrajne nege ali i pružiti veću podršku neformalnim pružaocima nege. Ova podrška bi trebalo da podrazumeva: finansijska davanja za neformalne negovatelje kako bi se izbegli rizici vezani za njihovo učestvovanje u slabije plaćenom i uglavnom neregulisanom delu tržišta rada; veće mogućnosti da neformalni negovatelji balansiraju privatan život sa radnim obavezama; usluge podrške za neformalne negovatelje, poput usluge predaha, obuke i savetovanja.
Formalno pružanje usluga dugotrajne nege treba da bude univerzalno pristupačno ali da pre svega bude usmereno tamo gde su potrebe najveće. U tom smislu treba i bolje definisati nivo potrebe koji obavezuje pružanje formalne nege, a iako usluga treba da bude univerzalno dostupne, neki troškovi (na primer smeštaj i ishrana) mogu biti deljeni. Cilj uvek treba da bude da ljudi ostanu u svojim domovima što je duže moguće, uz upotrebu savremene informacione i komunikacione tehnologije.
Pitanja koja sebi treba da postavimo kada je međugeneraciska solidarnost u pitanju su:
- Ujedinjavanje različitih generacija
- Kako se politike vezane za socijalnu zaštitu i tržište rada odnose ka starenju stanovništva i koji su njihovi efekti na međugeneracijsku solidarnost?
- Kako da najbolje iskombinujemo resurse (veštine, vreme, novac) svih starosnih grupa i generacija da bi se potrebama društva izašlo u susret a da se ni pred jednu grupu ne postave neproporcionalno visoki zahtevi?
- Kako javne politike mogu da ojačaju međugeneracijsku solidarnost i ujedine generacije?
- Penzionisanje i penzije
- Koji su najvažniji izazovi u postizanju dobre ravnoteže između adekvatne visine penzija i održivosti sistema u domenu javnog penzionog osiguranja?
- Da li će podsticanje ljudi da duže rade i bolje usmeravanje socijalnih transfera pomoći da se unaprede adekvatnost i održivost?
- Koje su glavne prepreke usvajanju ovih politika?
- Nega
- Koji su najbolji načini kombinovanja međugeneracijske podrške u porodici sa podrškom koju pruža sistem?
- Koje mere država može da preduzme da bi pomogla aranžmane za brigu o deci unutar porodica?
- Koja podrška je potrebna porodičnim pružaocima nege za starije i za osobe sa invaliditetom ili mentalnim bolestima i kako se ova podrška može na najbolji način dati?
Nataša Todorović
dr Milutin Vračević
Crveni krst Srbije